OBRAZOVANJE: OD ŽRTVE DRUŠTVENIH ZBIVANJA DO AGENSA DRUŠTVENIH PROMENA

PROF. DR. ANA PEŠIKAN AND DOC. DR. SLOBODANKA ANTIĆ

---

Obrazovni forum (OF) je formiran kao nevladina organizacija 2000. godine kao odgovor na tadašnje društvene prilike i njihov uticaj na obrazovanje. Krajem devedesetih godina prošlog veka kumulirala su se brojna dramatična negativna društvena, ekonomska i politička dešavanja u Srbiji¹. Devedesete su počele sa raspadom države Socijalističke federativne republike Jugoslavije uz teški građanski rat sa dalekosežnim ekonomskim, društvenim i socijalno-psihološkim posledicama. Nezapamćenu hiperinflaciju pratilo je brzo i ireverzibilno raslojavanje društva (razaranje srednjeg društvenog sloja, naglo bogaćenje manjine pod sumnjivim okolnostima i pauperizacija većine), kao i urušavanje državnih i društvenih institucija. Kulminacija ove teške decenije bilo je bombardovanje Srbije 1999.godine od strane NATO pakta  i međunarodna izolacija zemlje, čak i u naučnom, kulturnom i obrazovnom smislu. Obrazovanje je bilo nužno na udaru ovih društvenih, ekonomskih i političkih burnih previranja. Trebalo je da se sistem suoči sa tim procesima, da na njih nekako odgovori, a i da se reformiše da bi na konstruktivan način pomogao deci i mladima u suočavanju sa radikalnom tranzicijom u zemlji i suočavanju sa duhom novog vremena, novog milenijuma². Situacija u obrazovanju bila je nezavidna: mnoga rešenja u obrazovnoj politici bila su motivisana dnevnom politikom vladajuće partije; škole i nastavnici izuzetno osiromašeni; nastavnici još više marginalizovani na društvenoj lestvici dolaskom novih bogataša koji su se obogatili zahvaljujući smutnim vremenima, a sa njima su se promovisale i nove društvene vrednosti u kojima je vrednost znanja dovedena u pitanje, a dotadašnje društvene vrednosti razorene.

Osnivači OF i najveći broj njegovih članova i saradnika su profesori sa univerziteta i istraživači u naučnim institutima, ali je u koncepciji OF uvek bilo da to bude mesto gde će moći da se čuje i glas nastavnika i ljudi iz obrazovne prakse (forum). Samo osnivanje OF pokrenulo je desetak ljudi koji su se i inače sastajali i diskutovali o mnogim obrazovnim pitanjima, zajedno radili u nekim projektima i hrabrošću jednog od kolega, a zahvaljujući projektu koji je podržavala Unicef kancelarija u Beogradu iznajmljen je prostor i obezbeđena jedna sekretarica za rad OF³. Obrazovni forum je od početka okupljao ljude iz različitih disciplina, različitih struka koje je spajala zajednička briga za kvalitet obrazovanja i budućnost mladih generacija u zemlji. Osnovni cilj OF bilo je da se na osnovu istraživanja i analiza dâ podrška reformskom talasu u obrazovanju koji je bio deo velikih demokratskih promena u zemlji nakon 2000.godine. Iako je fokus na obrazovanju, aktivnosti OF obuhvataju i bliska polja – kulturu i nauku. Pristup OF, za razliku od brojnih drugih nevladinih organizacija u ovoj oblasti, od početka su karakterisali opredeljenje za nezavisan i kritički pristup, i opredeljenje da se bavimo ključnim obrazovnim problemima, onima koji predstavljaju „nosače“ sistema i od čije postavke zavise brojna druga rešenja. Ta sloboda i nezavisnost dodatno podstiču odgovornost i visoke standarde u kvalitetu rada OF-a. Nezavisnost rada OF delom je podržana time što su svi članovi OF nastavici i istraživači zaposleni u drugim institucijama, tako da OF uspeva da opstane i u periodima kada nema finansijsku podršku kroz projekte.

Od svog osnivanja OF se bavi krucijalnim problemima obrazovanja u Srbiji, najčešće preko projekata kroz koje smo želeli da se na dugoročno dobar način rešavaju važna obrazovna pitanja, poput sledećih: optimalizacija mreže škola⁴, tj. dostupnosti obrazovanja svoj deci; unapređivanje kvaliteta nastave/učenja u prirodnim naukama⁵, u seoskim školama i kombinovanim odeljenjima⁶ i u radu sa decom iz marginalizovanih socijalnih grupa (romska deca)⁷; priprema i obuka pedagoških asistenata⁸; razvoj metodologije aktivnog učenja i obuka nastavnika na svim nivoima školovanja, čak i u visokom obrazovanju⁹; sistem ranog detektovanja rizika od osipanja učenika iz škole¹⁰; razvoj koncepcije prijemnih ispita za srednju školu¹¹; teorijska i empirijska istraživanja udžbenika, posebno razvoj standarda kvaliteta udžbenika¹²; koncepcija i realizacija obuka stručnjaka u obrazovanju; analize obrazovnog sistema¹³, analize uticaja donošenja javnih politika, kao na primer, uvođenja pripremnog predškolskog programa; analize efekata Strategije za smanjivanje siromaštva u Srbiji u domenu obrazovanja; praćenje i analiza Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji – domen obrazovanja; pitanja obrazovne statistike i razvoj potrebnih indikatora¹⁴; analize obrazovnih zakona iz ugla kvaliteta obrazovanja; teorijska i praktična pitanja uvođenja informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanje i druga. Članovi OF imali su vodeće uloge u izradi Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 i izradi akcionih planova za ovu strategiju, neki su učestvovali u radu Nacionalnog prosvetnog saveta, neki su članovi Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Kroz saradnju sa različitim vladinim i nevladinim institucijama pokušavali smo da utičemo da se u zemlji kreira sistematična, na podacima zasnovana reforma obrazovanja. 

Koliki je doprinos ovog sistematskog dvadesetogodišnjeg rada OF i mreže njegovih saradnika, kakvi su efekti na obrazovanje? Teško je precizno odgovoriti na ovo pitanje. Možemo krenuti sa negativnim odgovaranjem: da nije bilo kontinuiranog rada OF nesumnjivo da mnoga važna obrazovna pitanja u zemlji ne bi bila sistematski i na zdravim osnovama razvijena, to jest, na naučno validan i stručno utemeljen način postavljeni su pravci za rešavanje ključnih obrazovnih pitanja. Da li je zvanično ministarstvo prosvete prihvatalo ova rešenja? Ne, ne uvek, ne odmah, kao što je slučaj sa svim inovacijama, sistem se prilično opire novinama. Istini za volju, nije ni za očekivati da se sporohodne mere unapređivanja obrazovanja podržavaju u situaciji čestih promena vlasti koje dovode do nedostatka kontinuieteta u sprovođenju promena, do pokušaja da se preko obrazovanja dobiju politički poeni, da se promene više prave zbog pritisaka spolja, zahteva Evropske Unije ili drugih međunarodnih faktora, nego iz svesti o važnosti ovog resora za razvoj zemlje. OF je često u „nemilosti“ ministarstva prosvete, jer ukazuje na manjkavosti ili neadekvatnost nekih rešenja koja se donose. Ali, to je „crvena nit“ u radu OF, da se bavi najvažnijim obrazovnim pitanjima, da javno otvara pitanja i da to radi bazirano na naučnim i stručnim saznanjima bez obzira na interese pojedinih grupa. Za ovih dvadeset godina rada izgradio je reputaciju organizacije koja ima znanja i iskustva da kreira savremena rešenja u obrazovanju, ali ima i integriteta da ih javno zastupa i kada se to kosi sa deklarisanom obrazovnom politikom.

OF služi i kao mala laboratorija za preispitivanje različitih aspekata problema, testiranje određenih ideja i razmenu oko otvorenih pitanja¹⁵. Takođe, usmeren je na povezivanje i umrežavanje stručnjaka za obrazovanje (u oba domena, i naučno istraživačkom, i u praksi) koje povezuje proaktivna reformska orijentacija. Najviše zahvaljujući programu Aktivno učenje¹ ova mreža članova i saradnika pokriva celu Srbiju, ali i Crnu Goru i Bosnui i Hercegovinu¹⁷ i broji preko 150 ljudi različitih profila. Seminare Aktivnog učenja prošlo je oko 50.000 nastavnika u zemlji, a oni su deo tih ideja uzidali u svoju praksu. Naravno, promene u načinu rada nastavnika nisu ni sistematske ni potpune, jer traže sistemsku podršku. Neprekidna razmena i saradnja istraživača i praktičara koji rade neposredno sa učenicima omogućava da OF bude socijalna invencija u punom smislu te reči.

Od projekata trenutno radimo na analizi problema seoskog obrazovanja, razradi teorijskog i praktičnog pristupa rešavanju tih problema u evropskom kontekstu¹⁸, razvoju aktivnog učenja u digitalnom, online okruženju, evaluaciji inovativnih programa i inovaciji u metodologiji evaluacije. Održavanje OF je bazirano najvećim delom na zalaganju osnovnog jezgra da se dobijaju i realizuju projekti. Pokušavamo da proširimo broj saradnika, osoba, institucija i organizacija u regionu i šire, ne samo zbog rada na projektu već i zbog razmene i diskusije o fundamentalnim pitanjima koja „nisu u modi“, a odnose se na svrhu obrazovanja, koji su ciljevi obrazovanja u 21.veku, kuda vodi obrazovanje bazirano na kompetencijama, kako vrednovati ishode školovanja koji se ne mogu testovski meriti, kako razviti sistem procenjivanja učeničkog postignuća koji će biti i teorijski usaglašen sa orijentacijom na onog ko uči, da li je uloga nastavnika dovedena u ćorsokak ovim načinom praćenja i ocenjivanja njihovog rada, kako pomiriti globalno i lokalno u obrazovanju, kako digitalni mediji utiču na naš um i naše učenje i slična.

---

^{1. U vreme nastanka OF državu su činile Republika Srbija i Republika Crna Gora, najpre pod imenom Savezna republika Jugoslavija, pa potom Državna zajednica Srbije i Crne Gore, a od 2006. godine Republika Srbija, nakon referendumske odluke Crne Gore da se izdvoji iz državne zajednice.↩}

^{2. Ivić, I., & Pešikan, A. (2012). Education system reforms in an unstable political situation: the case of Serbia in the first decade of the 21st century. Center for Educational Policy Studies Journal, 2(2), 31-53.↩}

^{3. I danas je OF u iznajmljenom prostoru sa jednom stalno zaposlenom osobom. ↩}

^{4. Bogojević, A., Ivić, I.I Karapandža, R. (2003).Optimalizacija mreže škola u Srbiji. Beograd: Obrazovni forum i UNICEF (na srpskom i engleskom jeziku); Ivić, I. i sar. (2004). Optimalizacija mreže škola u opštini Sjenica (elaborat projekta). Beograd: Obrazovni forum.↩}

^{5. Aktivno učenje u prirodnim naukama, Antić, S., Jankov, R. I Pešikan, A. (2005). Kako približiti deci prirodne nauke kroz aktivno učenje. Beograd↩}

^{6. Aktivno učenje u malim školama i kombinovanim odeljenjima (MAKO); Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja, Ministarstvo ekonomije i Obrazovni forum; Problemi ruralnog obrazovanja u Srbiji, Srpska akademija nauka i umetnosti i Obrazovni forum;↩}

^{7. Aktivno učenjе u radu sa decom iz marginalizovanih grupa↩}

^{8. Aktivno učenje u inkluzivnom obrazovnom okruženju↩}

^{9. Tempus projekti: Reform of Agricultural Higher Education in Serbia; Higher Education Reform of Biological Sciences (HERBS); Building capacity of Serbian Agricultural Education to link with Society (CaSA);Antić, S. , ivić, I. I Pešikan, A. (2008). Student u središtu nastave – Aktivno učenje na Poljoprivrednom fakultetu. Beograd: Poljoprivredni fakultet I Obrazovni forum↩}

^{10. Cross-sectoral cooperation focused solutions for preventing early school leaving(CroCoos, EU Education and Culture DG, Lifelong Learning Programme, Tempus projekat↩}

^{11. Elaborat Predlog sistema ispita za upis u srednje škole↩}

^{12. Razvoj mehanizama razvoja i održanja kvaliteta udžbenika i izrada standarda kvaliteta udžbenik, Mnistartsvo prosvete, Institu za psihologiju i Obrazovni forum; Unapređivanje kompetencija nastavnika istorije za izbor, korišćenje, evaluaciju i stvaranje udžbenika, Georg Eckert Institut Braunschweig i Obrazovni forum; Ivić, I., Pešikan, A. i Antić, S. (2008). Vodič za dobar udžbenik – Standardi kvbaliteta udžbenika, Novi Sad: Platoneum (dodatna izdanja 2009, 2011); Ivić, I., Pešikan, A. & Antić, S. (2016). Quality of textbook. Eckart expertise. Braunschweig: Georg Eckart Institute for Internetaional Research on Textbook; Supporting the policy and VET teachers practice related to the usage, design, development and upgrade of high-quality instructional material (including online publishing)↩}

^{13. U okviru projekta Analiza uticaja javnih politika donetih u periodu 2003-07. godina u Srbiji, Ivić, I. i Pešikan, A. (2009). Obrazovanjem protiv siromaštva – Analiza uticaja uvođenja pripremnog predškolskog programa. Beograd: Vlada Republike Srbije; Drugi izveštaj Strategije za smanjivanje siromaštva u Srbiji.↩}

^{14. Pešikan, A. (Ur.). (2012). Osnovni resursi u preduniverzitetskom obrazovanju u Srbiji. Beograd: Filozofski fakultet; Elaborat Ivić, I. I Pešikan, A. (2013). Obrazovna statistika. Ministarstvo prosvete RS i OF ↩}

^{15. Od osnivanja OF redovno se svake poslednje srede u mesecu održavaju Susreti u sredu (SUS) na kojima postoji uvodničar za odrđenu temu, a potom prisutni diskutuju o temi koja je prezentovana↩}

^{16. Ivić, I., Pešikan, A. I Antić, S. (2003). Aktivno učenje 2. Beograd: UNICEF (na srpskom i engleskom jeziku)↩}

^{17. Od 5-7. 10. 2018. održana je i Prva regionalna konferencija instruktora programa Aktivno učenje iz Srbije, BiH i Crne Gore.↩}

^{18. Educational Research and Schooling in Rural Europe: An Engagement With Changing Patterns of Education, Space and Place.↩}